Od svega po malo

Razgovori

06/30/2011

Još uvek pričam o tebi. Uglavnom sa najbližim prijateljima, a nema ih mnogo. Ustvari, razgovaramo. Ja pričam o tome kako je počelo i kako se završilo, šta si mi rekao kada si me ostavljao, kako se sada ponašaš. Često pominjem koliko me je sve to bolelo, kako sam kroz to prolazila, koliko me sada boli i u kojoj sam meri to sažvakala, prihvatila, prebolela.

Čudno je na koji način svako od mojih sagovornika preživljava tu priču. Daje joj lični pečat. Savetuju me drugačije, teše me na njima svojstven način. Valjda to zavisi od začina, koji se kao neka kaša, blato, taloži u svakome od nas i koji onda, namerno ili nesvesno, dodajemo, kao obavezan sastojak, svakoj novoj situaciji, odnosu. Neki to zovu iskustvom. Meni to liči na neki amalgam satkan od nada i razočarenja, uspeha i neuspeha, ljubavi, strahova, želja, snova....

Balava te mrzi. Njen začin je rezak. Nekome omiljen, nekome omražen. Ustvari, ona je toliko balava da je kod nje sve crno i belo. Ili vole ili kolje. Kaže da si stoka, govno i retko odvratan...Ima emociju prema tebi i, kao svako dete, njom se vodi. Veoma burno. Ona reaguje na ono što vidi, pleni je manifestacija, ne vidi skriveno. Kod nje postoji lepo i ružno, a ti si trenutno na listi ružnih stvari. Savetuje mi da glumatam. Da podignem nos i pravim se da ne postojiš. Da sakrivam suze i ne dozvolim ti da likuješ. U tom ignorisanju će već proći vreme, i misli da ću te zaboraviti.

Drugih dvoje su malko blaži. Njen začin je težak, gorak i žuto zelen. Iskusila je veliko razočaranje i taj teret još nosi sa sobom. Sada joj je lepo, ali i dalje liže rane. On je muško i na sve gleda drugačijim očima. On voli cimet i kombinuje ga sa svakom hranom. Ne mrze te jer te ne doživljavaju lično. Misle da si neozbiljan, neiživljen, iskompleksiran. Da si tip muškarca kojem treba zabava i da je to i dobio. Da ti je dobro da me držiš na dugačkom kanapu i cimneš onda kada to tebi odgovara. Savetuju mi da se, kao neposlušno kuče, otrgnem sa tog povodca i zauvek odjurim u nepoznato, bez opasnosti da ćeš me stići i ponovo vezati. Jer, takvih kučića imaš na svakom ćošku.

Ona zblanuta gaji vanilu. Veoma je razočarana. Neće da prihvati da se to dogodilo i da se to događa ljudima. Ona veruje da je sve ovo samo rezultat nekog nesporazuma i da će se sve namestiti. To nekako nije kraj koji treba da ima takva priča. Mislim da je ona malo budala.

Na kraju, ima jedna iskreno verujuća . Toliko je iskrena da ne zna ništa da sakrije, kao što miris belog luka ne možeš da sakriješ. Ni radost, ni tugu, ni bes, ni ushićenje, ni umor, ni suze. Toliko je verujuća da je ubeđena da su svi iskreni kao i ona. Jedina stvar u koju ne veruje je laž. Misli da za njom nema potrebe. Telence. Na celu situaciju gleda kao na fazu. Sve će to, jednog dana, da dođe na svoje. Uostalom, uvek se desi ono što treba da se desi, pod uslovom da su ljudi iskreni i veruju jedno drugom. Savetuje mi da plačem kad mi se plače, spavam kad mi se spavam, tugujem kada mi se tuguje....Zabranjuje mi da glumim, foliram, izigravam....

I tako. Razgovaramo. Malo pričam ja o tebi, a oni me slušaju i ne prestaju da pričaju o sebi!